Predmet ove analize je visoko obrazovanje u Srbiji, u kome je na svojevrstan način na delu dijalektika emancipacije i reprodukcije patrijarhalne matrice, koja obeležava rodne odnose u savremenosti i na različite načine se manifestuje u svim sferama društvenog života, u svakom društvu ponaosob i globalno uzev. Ova dijalektika je na delu i u savremenom visokom obrazovanju, pri čemu postoje značajne razlike među konkretnim obrazovnim režimima, koje su uslovljene njihovim istorijsko-političko-kulturološkim specifičnostima.Fokus rada je na visokom obrazovanju u Srbiji, koje je još uvek u svim svojim dimenzijama obeleženo patrijarhalnom matricom. Uprkos određenim emancipatorskim pomacima unutar visokog obrazovanja, i dalje su vidljive horizontalna i vertikalna rodna segregacija, rodna neravnoteža u rukovodećim strukturama, rodno slepi programi i sadržaji putem kojih se znanje proizvodi i reprodukuje.U radu su razmotreni strateški pravci urodnjavanja visokog obrazovanja u Srbiji. Polazeći od stava da ovaj proces podrazumava sveobuhvatne strukturalne promene, autorke nude model akcionog plana koji bi mogao da posluži kao osnov za kreiranje politike urodnjavanja visokog obrazovanja u Srbiji. Ovaj model je zasnovan na akcionim planovima razvijenim u okviru međunarodnih projekata Evropske komisije (EK) i Evropskog Instituta za rodnu ravnopravnost (EIGE), i podrazumeva – uz odgovarajuću kontekstualizaciju – strukturalne promene „odozgo“, koje bi inicirale promene „odozdo“ i urodnile visoko obrazovanje suštinski unapređujući njegov kvalitet.
http://www.sociologija.org/admin/published/2018_60/1/573.pdf